VW Touran 1.9 tdi.
Doći na scenu sa sedam godina zakašnjenja znači imati vremena za osmatranje i kopiranje konkurencije, te na kraju predstaviti potpuno zreo proizvod, lišen gotovo svih slabosti. Trudeći se da pokupi sve atribute postojećih minivanova i ponudi najbolji odnos dimenzija/zapremina, Volkswagen je potrošio toliko energije da je potpuno zaboravio na dizajn. Touran je, dakle, toliko diskretno vozilo da se za njim gotovo niko ne okreće, mada je za vreme višednevne test vožnje predstavljao pravi unikat na ulicama Pariza.
Prilično četvrtast, sa linijama koje podsećaju na Opel Zafiru, preuzima prednju masku od Passata, što važi i za zadnja svetla koja kada su upaljena imaju identični kružni oblik crvene boje. Stilom, dakle, ”Sharan junior” ne može da se meri sa inovatorskim modelom Renault Scenic II, ali iako klasične forme, VW Touran ne izgleda nezgrapno i ružno, već samo previše svakodnevno. Prednost ili nedostatak, zavisi od ukusa.
Kao što je za očekivati, zadnja dva su namenjena prvenstveno prevozu dece, jer viši od 1,7 metara kolena moraju smestiti pored ušiju, a da pri tom iskrive i vrat. Uz sve to ne smeju biti klaustrofobični, jer je moguće izaći samo kada se podignu sedišta u drugom redu i putnici na njima. Greška u koncepciji se ogleda u nemogućnosti da se ova preklope i oslobode prolaz ukoliko nisu gurnuta maksimalno unazad. Putnici u trećem redu to ne mogu sami da učine sa njihove pozicije, te ostaju ”zarobljeni”, čekajući pomoć spolja. Ovo treba korigovati pod hitno!
Pomenuta suma ipak je opravdana, budući da je zapremina prtljažnika nepromenjena, a ukoliko se prilikom kupovine odluči za verziju sa pet sedišta, posle nije moguće dokupiti još dva, kao što je to slučaj kod, recimo, Peugeota 307 SW. Treba razmisliti i o ovom detalju.
U prtljažnom prostoru ostaje samo 120 dm kubnih, kada su sva mesta popunjena, ali zato u konfiguraciji sa pet sedišta pruža rekordnih 695 dm3, odnosno dva kubna metra kada se zadnja klupa izvadi. Nije ni čudno ukoliko se zna da Touran ima 4,4 metra dužine, što je opet više od konkurencije.
Druga strana medalje je, kada se radi o verziji sa sedam sedišta, podignuto dno prtljažnika za 12 cm i potpuno odsustvo rezervnog točka. Ali je zato mudro predviđeno otvaranje zadnjih vrata na dve visine, čime se uspešno izbegavaju modrice na glavi visokih osoba ili oštećenja lima u niskim parking prostorima, ali je za žaljenje što nije ponuđeno i nezavisno otvaranje zadnjeg stakla, po ugledu na Scenic.
Uzmemo li opet Zafiru za primer, videćemo da je ovo ”čedo” Volkswagena talentovanije, jer je obična klupa kod Opela zamenjena sa tri podešavajuća sedišta, mada je srednje uže za 5 cm i opet namenjeno deci. Prostora ipak ima nadprosečno, kako za kolena tako i u širinu. Druga prednost je obilje dobro zamišljenih polica i pregrada za odlaganje sitnica, poput onih kod Scenica u podu, mada ovaj ostaje neprikosnoven na tom polju. Posebno impresivno deluju one na plafonu, koje će nažalost nestati, ukoliko se poruči krov na otvaranje.
Ispred suvozača tradicionalna pregrada na otvaranje je izuzetno male zapremine, što se kompenzuje još jednom sa leve strane vozača i drugom na gornjem delu komandne table. Osim toga, tu su i po dve fioke ispod prednjih sedišta i udubljenje u naslonu za laktove, tako da je lako napraviti red u vozilu. Istovremeno, naslon za laktove ovde ne zaslužuje svoje ime, jer je postavljen previše unazad i prenisko, pa isti ostaju u vazduhu.
